Jedriličarstvo

Jedriličarstvo

Jedriličarstvo je jedna od najplemenitijih grana sportskog vazduhoplovstva, zasnovana na znanju, osećaju za prostor, meteorologiji i veštini da se let bez motora pretvori u sigurno i uspešno vazduhoplovno iskustvo.

Sport i istorija

Vazduhoplovno jedriličarstvo

Prvi koraci letenja jedrilicama vezani su za letove na padini i prve kratke „skokove“ sa jedne padine na drugu. Sa razvojem meteorologije i otkrivanjem uzlaznih strujanja pogodnih za jedrenje, jedriličarstvo više nije bilo vezano samo za padine, pa su ostvareni i prvi preleti duži od 50 kilometara.
Vazduhoplovno jedriličarstvo predstavlja sportsku i rekreativnu aktivnost letenja bezmotornih letelica (jedrilica) uz korišćenje termičkih stubova, koji omogućavaju „penjanje“ do određenih visina, a koje dalje omogućavaju izvođenje preleta.

Startovanje jedrilice

Postoji nekoliko načina za startovanje jedrilica za svakodnevne svrhe ali za takmičenja, najčešći je vuča avionom, za koji je jedrilica prikačena užetom.
Mehanizam otkačinjanja postoji na oba kraja iz bezbedonosnih razloga ali obično će se pilot jedrilice otkačiti od aviona (ili tegljača) na prethodno određenoj visini, od najčešće 600m, ili onda kada je dostigao dovoljnu visinu kako bi jedrilica ostala u vazduhu (i/ili nastavila da se penje dok se očekuje početak takmičenja) ili gde se veoma povoljni uslovi mogu iskoristiti u već navedene svrhe.
Pokretačka sila u jedliličarstvu u potpunosti proizilazi iz razumnog korišćenja prirodnih pojava, uzlaznog strujanja toplog vazduha, usponog strujanja vazdušnih talasa i vazduha koji se odbija od padine. Neke jedrilice za takmičenja danas imaju male motore koje najčešće uvlače u trap iza kabine pilota.

Različite klase

Iako danas postoje takmičarske klase za jedrilice "višesede", što u trenutnom stupnju razvoja jedriličarstva označava dvosede, jedrilice sa jednim sedištem iza drugog i kojima se takođe može upravljati samostalno, jedriličarstvo je i dalje sport individualnog poduhvata tako da se nacionalni tim sastoji od pojedinaca (ili parova u jednoj jedrilici) koji se takmiče u takmičarskoj klasi za pojedinačne uspehe.

Sistem klasa se razvio iz tri osnovne kategorije, zasnovane na rasponu krila. To su bile i ostale Standard i 15-metarska klasa, obe sa istim rastojanjem od jednog vrha krila do drugog, s tim što Standard klasa jedrilica nema zakrilca dok ih jedrilice 15-metarske klase (nekada Trkačke klase) imaju. Treća tradicionalna klasa je Otvorena klasa u kojoj su dobrodošle različite vrste ,,velikih krila“. Sve tri imaju balastne rezervoare za vodu koja se odbacuje, kako bi se poboljšao učinak u određenim uslovima. FAI Komisija za vazduhoplovno jedriličarstvo dozvolila je dodatne klase sa pojavljivanjem novih jedrilica i sa pokazanom dovoljnom potražnjom. Ali kako je proces proizvodnje jedrilica od ideje do prvog takičarskog leta dug, a da ne pominjemo ulaganja, FAI Komisija za vazduhoplovno jedriličarstvo mora da planira nekoliko godina unapred nuđenje prvenstva u bilo kojoj novoj klasi. Nacionalna, Evropska, Kontinentalna i Svetska prvenstva u bilo kojoj jednoj klasi imaju potpuno jednaku vrednost ali mogu se održati na različitim lokacijama. Pošto broj klasa i učesnika danas prevazilazi onoliko koliko je moguće bezbedno rasporediti na jednom aerodromu, sada postoje dve lokacije koje se koriste za Evropsko (koje se održava neparne godine) i Svetsko (koje se održava parne godine) prvenstvo, i svako obuhvata tri, maksimum 4 klase. Na primer, 2012. godine su se 15-metarska, 18-metarska i Otvorena klasa takmičile u Juvajdiju (Uvalde) u Teksasu, SAD, a Klub, Standard i Svetska klasa u Argentini. Prvenstva za žene i juniore, na kojima je broj prijavljenih takmičara manji, održavaju se za odabrane klase na jednoj lokaciji. U većini slučajeva, dva pilota po klasi sa rezervama plus bilo koji trenutni šampion se mogu prijaviti za jednu državu. Ženski piloti i piloti juniori mogu da se tamiče na svim dešavanjima ali imaju svoja namenjena velika prvenstva, gde su dozvoljena tri pilota po državi kako bi se podstaklo njihovo učestvovanje, koje služi kao odskočna daska i kao davanje podsticaja za ove dve grupe.

Klub klasa nastala je kako bi omogućila takmičenje na međunarodnom nivou za jedrilice klub tipa za veliki broj talentovanih pilota koji nisu u mogućnosti da priušte skupocenu modernu jedrilicu. Ova klasa je održala starije ali i dalje validne tipove jedrilica. Korišćenjem različitih tipova, ova klasa je hendikep klasa prema hendikep listi zasnovanoj na već poznatim performansama svake jedrilice i na njoj nije dozvoljen balast. Ova klasa je veoma popularna i često se za nju prijavi više nego što je predviđeno.
S obzirom na to da cene svuda rastu, FAI Komisija za jedriličarstvo je održala takmičenje 1990-ih za osmišljvanje jedrilice koja neće da košta više od pola cene prosečnog porodičnog automobila. Izabran je poljski "PW5 Smyk" i za njega se nadalo da će se proizvoditi i prodavati širom sveta a jednotipska takmičarska klasa napravljena za njega nazvana je "Svetska klasa". Nova 13,5-metarska klasa uključuje jedrilicu Svetske klase kao jedan tip koji je u skladu sa specifikacijama nove klase

Vrste zadataka na prvenstvu

Pošto su ljudska bića po prirodi takmičarski nastrojena, nije prošlo mnogo od otkrivanja kako se upravlja jedlilicama da su piloti započeli da se takmiče. Rana takmičenja je međutim ograničavala nerazvijenost ovog sporta, nauka o vazdušnom jedrenju koja je tek trebalo da bude otkrivena, i naravno naš stari prijatelj/neprijatelj - vremenske prilike. I dalje se pričaju priče o "vazdušnom jedrenju niz vetar" gde su jedrilice letele u pravcu vetra onoliko daleko koliko je vetar mogao da ih oduva dok traje dan. Kažu da je to bilo veoma zabavno, ali povratci su bili veoma dugi, toliko da se neki nisu vratili na vreme da ponovo lete sutradan, a da ne govorimo o umoru ekipa koje su morale da ih prate.
Prema tome, kurs sa više okretnih tačaka, najčešće sadašnji klasični trougao, pokazao se kao bolja ideja, pošto su oni koji su završili zadatak sletali u bazu. Ipak, bodovanje je bilo komplikovano za pilote koji nisu bili u mogućnosti da se vrate do baze pa su odlučili da bezbedno slete na drugo letilište ili na neku drugu dostupnu površinu, najčešće poljoprivredno zemljište tako da je bilo potrebno kreirati formulu koja je onim pilotima koji su završili trku davala poene za brzinu dok je onim koji se nisu vratili nazad davana poene za prelet rastojanja. Na nekim takmičenjima, bodovanje se sastojalo od kombinacije poena za brzinu i rastojanje.
Vrste zadataka: Brzinske discipline (Speed Tasks) - let oko klasičnog trougla ili drugog kursa koji se sastoji iz više delova i Discipline sa dodeljenim zonama (Assigned Area Task) u kojim pilot bira gde će biti okretne tačke u nekoj oblasti nasuprot jednoj, zadatoj okretnoj tački. Prednost ove discipline je mogućnost da se izbegnu oblasti nepovoljnih vremenskih uslova a da se pritom i dalje dobiju poeni.

Međunarodna prvenstva

Međunarodna prvenstva se održavaju širom sveta. Piloti izabrani na osnovu njihovih rezultata na domaćim takmičenjma mogu učestvovati na Evropskim prvenstvima u jedriličarstvu koji se smenjuju sa Svetkim prvenstvima na svake dve godine. U godini održavanja Evropskog prvenstva, postoji i odvojeno Svetsko prvenstvo za pilote u junior kategoriji do 26 godina i za ženske pilote. Odvojena takmičenja za žene osnovana su ne da bi diskriminisala žene već da bi ih ohrabrivali da nastave da se bave letenjem jer mnoge odustanu zbog porodičnih i drugih obaveza.