Tradicija rekorda, šampiona i vazduhoplovnih pionira
Od prvih letova i istorijskih skokova, do svetskih rekorda i šampionskih medalja, ovo je priča o sportistima i klubovima koji su obeležili vazduhoplovni sport Vojvodine.
Vazduhoplovni savez Vojvodine, njegovi aero-klubovi i sportisti, nosioci su najvećih priznanja u vazduhoplovnom sportu.
Još od vremena pančevačkog lekara dr Vladimira Aleksića , koji je 17. oktobra 1909. godine napravio prvi let jedrilicom koju je sam izradio, te ga s pravom možemo smatrati "ocem" našeg jedriličarstva, pa preko Ivana Sarića, prvog čoveka koji je kod nas krajem juna 1910. poleteo avionom sopstvene izrade, prvog skoka padobranom koji je izveo Dragutin Dolanska 2. septembra 1926. godine u Novom Sadu, pa do evropskih i svetskih prvaka i svetskih rekordera u raketnom modelarstvu, članova aero-klubova Vazduhoplovnog saveza Vojvodine, s ponosom možemo da kažemo da su prvi koraci u vazduhoplovstvu, gotovo svi vazduhoplovni podvizi, vrhunska sportska dostignuća i mnogobrojni svetski rekordi postignuti upravo na ovim našim prostorima Panonske ravnice. Podsetićemo se samo nekih od najznačajnijih podviga i rekorda.
Davne 1950. godine članovi tadašnjeg Aero-kluba "Heroj Pinki" iz Novog Sada postavili su nekoliko svetskih rekorda u padobranstvu. Prvo je Janko Lutovac, od rane zore pa do kasnih večernjih sati, skočio 132 puta sa krila aviona u jednom danu, što je podvig vredan i današnjeg divljenja. Omladinka Zagorka Spičanović napravila je 25 skokova u jednom danu, dok je Saša Kljajić izvela skok padobranom sa 120 metara visine, što je bio svetski rekord, a Jelena Milanović skok sa svega 90 metara, iako taj rekord nije prijavljen. Zbog velikog rizika, danas su ovakvi skokovi padobranom zabranjeni. U Novom Sadu je tokom šezdesetih godina napravljeno i nekoliko visinskih padobranskih rekorda. Prvo je postavljen nezvanični rekord sa visine od 6.600 metara, a zatim su 1959. Sandić Jovan, Mijić Sava i Laslo Andrija postavili svetski rekord u grupnim skokovima na cilj, da bi 1961. bio postavljen rekord u visinskim noćnim skokovima sa 6.200 metara, sa zadrškom i bez zadrške, kao i dnevni rekord sa visine od 7.200 metara.
I u drugim aero-klubovima Vazduhoplovnog saveza Vojvodine ostvarivani su vrhunski sportski rezultati. U Subotici u jedriličarstvu, padobranstvu i motornom zmajarstvu, u Zrenjaninu u motornom letenju, jedriličarstvu i modelarstvu, u Kikindi u motornom letenju i raketnom modelarstvu, u Novoj Pazovi u vazduhoplovnom modelarstvu, a u Sremskoj Mitrovici i Rumi u raketnom modelarstvu. Jedriličari iz vojvođanskih aero-klubova bili su dugi niz godina u samom vrhu jugoslovenskog jedriličarstva. Legendarni Božidar Komac iz Vršca trostruki je prvak Jugoslavije, i to 1953, 1955. i 1959. godine. Mita Vuković iz Subotice vlasnik je Zlatne značke sa tri dijamanta, najvećeg jedriličarskog zvanja, za šta je trebalo ostvariti visinu od 5.000 metara i prelet od najmanje 500 kilometara. Zatim njegova klupska drugarica Marija Letić, jedina žena jedriličar dobitnik statue "Zlatni orao". Zrenjaninac Živa Frenc bio je osmostruki državni prvak koji je žario i palio našim jedriličarstvom od 1976. pa do danas. Ivan Filko, Novosađanin, takmičar, reprezentativac, nastavnik jedriličarstva, motornog i akrobatskog letenja, bio je petostruki državni prvak u vazduhoplovnom jedriličarstvu i državni rekorder u preletu sa 667 kilometara. Ovaj još uvek neprevaziđeni prelet kod nas Filko je napravio 1997. godine u Australiji, u mestu Tokumbal, na ivici stepsko-pustinjskog područja tog kontinenta.
Pravi podvig bilo je i putešestvije padobranske reprezentacije Jugoslavije, koju su bezmalo činili padobranci iz Aero-kluba "Novi Sad" sa trenerom Slavkom Klajićem, kada je 1994. godine, zaobilaznim putevima od Beograda preko Temišvara i Bukurešta, pa vozom preko Rusije i avionom do Karačija, danima putujući, u poslednji čas stigla u Kinu na Svetsko prvenstvo u padobranskim skokovima, na opšte iznenađenje ostalih ekipa. Bilo je to u vreme najžešćih sankcija uvedenih našoj zemlji i ujedno njen prvi proboj blokade i izlazak u svet jedne sportske ekipe iza gvozdene zavese. U povratku, trener i selektor Slavko Klajić razvio je našu trobojku na Kineskom zidu, a ta slika obišla je ceo svet.
Ovo takmičenje prati i jedna anegdota čiji su protagonisti naši takmičari. Naime, na svečanom postrojavanju naša reprezentacija bila je pored Amerikanaca. Amerikanci su želeli suvenir, majice naših reprezentativaca sa našom trobojkom i ćiriličnim natpisom. Razmena je brzo obavljena, ali zaprepašćenje Amerikanaca usledilo je tek kada su oprali majice, a sa njih na neki volšeban način nestala obeležja i boje. Ostala je samo bela majica. Naravno, naivni Amerikanci nisu znali da su, u nedostatku pravih boja, naši "uradi sam" majstori majice farbali vodenim bojama. Takva su to vremena bila.
Na 42. Padobranskom prvenstvu Jugoslavije u klasičnim disciplinama za seniore i juniore, koje je održano u Novom Sadu 1995. godine, a koje su sami takmičari proglasili za najbolje ikad održano, padobranci AK "Novi Sad" osvojili su gotovo sva prva, druga i treća mesta pojedinačno i ekipno, ostavljajući iza sebe i ekipu Vojske Jugoslavije, čuvene "Vidre", sa čak 40 negativnih poena razlike. Bilo je to zlatno doba Siniše Bradića, Roberta Matarića, Aleksandra Zubana, Dragana Bodržića, Saše Jojića, braće Lolić i njihovog prerano preminulog trenera Slavka Klajića. Bilo je to vreme kada su ovi hrabri mladi ljudi u toku samo jedne sezone napravili blizu 3.000 padobranskih skokova i osvojili 58 medalja, od kojih 28 zlatnih.
Od 1995. godine počinje vladavina naših raketnih modelara na evropskoj i svetskoj sceni. Članovi aero-klubova Vazduhoplovnog saveza Vojvodine, pojedinačno ili u sastavu državne reprezentacije, okitili su se mnogobrojnim medaljama i zasluženim priznanjima. Seriju budućih rekorda i osvajanja medalja započela je Ivana Čudić, članica Aero-kluba "Novi Sad", koja je još 1995. godine u Liptovskom Mikulašu u Slovačkoj postala evropski juniorski prvak u klasi S3A, rakete sa padobranom. Već naredne godine njena sestra Dragana popela se na najviši tron osvojivši titulu svetskog juniorskog prvaka u klasi S6A, rakete sa trakom. Svake godine, sa evropskog ili svetskog prvenstva, naši takmičari donosili su šampionske titule. Ređaju se Branislav Milanović i Andrija Dučak 1998, Dragan Jevtić 2000, Radojica Katanić 2002, Branislav Krčedinac i Bojan Šegrt, juniori, 2004, kao i Radojica Katanić, Zoran Katanić i Živan Josipović, ekipno evropski prvaci 2005. godine. Mirko Katanić, junior, osvojio je prvo mesto i zlatnu medalju u klasi S1A na 16. Svetskom prvenstvu održanom 2006. godine na raketodromu u Bajkonuru u Kazahstanu.
Sportisti Vazduhoplovnog saveza Vojvodine postavili su u periodu od 1998 - 2004. čak deset svetskih rekorda. Zoran Katanić je 2004. na Svetskom kupu u Ljubljani postavio dva svetska rekorda, u klasama S3C i S6B. Zatim je 2002. na Svetskom kupu u Rumi Andrija Dučak postavio rekord u kategoriji S9C, žirokopteri. Godine 2001, na Svetskom kupu u Sremskoj Mitrovici, Zoran Katanić postavio je rekord u kategoriji S3B, a Radojica Katanić u kategoriji S9B. Tokom 2000. godine postavljena su tri svetska rekorda, u kategoriji žirokoptera, a iza njih stajali su Zoran i Radojica Katanić i Andrija Dučak. Radojica Katanić je 1998. godine u Bratislavi postavio tada nov svetski rekord u klasi S9A, žirokopteri, popravivši stari rekord za čak 214 odsto. Za taj podvig nagrađen je prestižnom nagradom Međunarodne vazduhoplovne federacije FAI, "Diplomom Tupoljeva".
I pored problema sa kojima se svakodnevno susreću, naši sportisti ostavili su neizbrisiv trag u sportskom vazduhoplovstvu u svetskim razmerama. Oni su i danas neprikosnoveni vladari planetarnih visina, kako je naše raketne modelare po povratku sa Svetskog prvenstva u Poljskoj 2004. nazvala Gordana Malenović, novinar Sportskog žurnala. U svom članku napisala je i ovo: "Iako nemamo vrhunske raketne i svemirske programe, ipak imamo vladare svetskog neba. Naime, od 1996. godine, reprezentacija Srbije i Crne Gore vladala je planetarnim raketnim modelarstvom. Naša reprezentacija je do tada imala devet svetskih prvaka, postigla deset svetskih rekorda i osvojila više od 40 medalja i pehara na svetskim i evropskim prvenstvima." A Siniša Krajinović, predsednik Sportskog saveza Srbije, posle debakla olimpijaca na Olimpijskim igrama u Grčkoj 2004. godine i osvojenih titula svetskih prvaka naših raketnih modelara, izjavio je: "Ovi rezultati su melem na ranu za naš sport".
